Neki gosti kupuju sa napojnicama status dobrog gosta

Za desetak kuna napojnice, kupujete si status dobrog gosta, a to je jako važno ako se namjeravate nekad ponovo doći u taj restoran. Meni se dogodi da netko iz mog društva plaća račun i ne ostavi ništa, onda ja diskretno odem do šanka i dam 20 kuna konobaru za piće.

Zato kad je gužva, ja uvijek dobijem dobar stol, konobar pazi kakvu će mi donijeti hranu, kavu…i najvažnije , taj osjećaj da se vidi da mu je drago da sam došla.

a neki su i sami dobivali napojnice, ili nisu!?

Radila sam sad nedugo, prodavala sladoled, lijep poslić, a pošto sam vrlo komunikativna i vedra osoba, svi me dobro prihvatili od gostiju i često davali napojnice. Bilo je to od 1 pa do 20 tak kuna. Šefu sam spomenula da dobila nešto sitnog, a on, ok, stavi u ladicu. Ne u kasu.
Dan za danom tako, kad jednog dana hajde da ja pitam, a šta je s tim mojim tringeld- om. Kad on, to je njegovo, da se nisam usudila to dirat!!!

Pošto sam osoba koja ne bih ni kuna tuđih uzela tako ni to nisam al me ražalostila ta nepravda, jer ipak sam ja to dobila a ne on. Čovjek mi je platio colu, koju mu i zaračunala i šefu pokazala račun i rekao ok da si mogu popit, kad bi nakon par dana rekao da sam za inat to ispila i da sam njemu ukrala!!

A pošto je tako i krenulo, nakon 23 dana, htio je da radim i 16 sati na dan za badava prekovremeno i tu je našoj “ljubavi” došao kraj.

Naravno, da od mog trinkgelda nisam ništa dobila (rekao je kao da će kupit nešto), plača da ne velim koja sirotinja i otkaz. ( da, dobila još i batina od njega jer sam se usudila pitat ga za ostatak plače kojeg mogu sanjati)

Bila i policija, a i na inspekciju rada prijavila gdje mi rekla žena da ja imam pravo na svoju napojnicu.
je, al smo u HR di je razlika u onom šta imaš pravo od onoga šta dobiš.

Ja inače ostavim ponekad sitno, ovisi o ljubaznosti konobara.

Studenti imaju svoje viđenje o napojnici

U redu je ako je konobar ljubazan, ako dođe više od tri puta (1.put: pita što ćeš, 2.put: donese, 3.put: dođe po lovu), dakle ako je uslužan, a ljudi imaju prohtjeve tipa “može li čaša vode”, “može još jedna cola” i slično, a on skače i poslužuje. Onda zaslužuje napojnicu. Ne sad 1 kunu, ali ono…

Ako dođeš s nekim za stol i naručiš kavu, nemaš mu što ostavljati napojnicu. Pogotovo ako si student. Tu i tamo je je ok ne zatražiti ostatak ako je kunu-dvije. Sve više od toga je glupo. Ako se naljuti, tako je kako je. Nek se ljuti.

ili

Nikad ne ostavim. Oni dobivaju lovu za to što rade, ja radim 3 volonterska posla i živim od džeparca.

a zaposleni ljudi svoju priču

Ne, ne puštam napojnicu.
Ja radim za plaću, i konobar radi za plaću.
Ne tražim da radi ništa što dobar konobar treba raditi da bi mu ostavila više novaca.

Kakav je to način da se nekoga honorira zato jer normalno radi svoj posao, jer ti donese to što si naručio, jer to donese u normalnom roku ili jer to sve napravi – zamisli molim te – s profesionalnim osmjehom na licu

ili

Na sitnim računima zaokružim par kuna, u restoranima ostavljam 5% ako su korektni, a 10% ako sam vrlo zadovoljan uslugom.
Ako to nije slučaj, inzistiranje na kusuru do posljednje lipe moj je način da im poručim da su lijeni i/ili nesposobni.

Konobari su izjavili na sve ovo

po ovim napisima bi se moglo zaključiti da većina posjetitelja ugostiteljskih lokala ostavlja napojnice…ali nije tak…radim kako konobar, tak da dobro znam situaciju…u prosjeku u kafiću nekih 20% gostiju ostavi neku napojnicu…dok je u restoranima duplo bolje….pizzerie su negdje između…uvijek se potrudim na poslu što bolje obaviti svoj dio

…ipak živim od toga…najveća napojnica mi je bila koju sam dobio, nešto manje od 400kn…od amera…naši ljudi su u pravilu škrti…i bezobrazni…